Проф. др Гордана Ђурић

Редовни професор у двије уже научне области: Хортикултура и Очување генетичких ресурса. Шеф Лабораторије за хистологију и цитогенетику. Руководилац студијског програма другог циклуса академских студија Очување и одржива употреба генетичких ресурса.

Контакт подаци

..............

О мени

Редовни професор у двије уже научне области: Хортикултура и Очување генетичких ресурса. Шеф Лабораторије за хистологију и цитогенетику. Руководилац студијског програма другог циклуса академских студија Очување и одржива употреба генетичких ресурса. Фокална тачка за Протокол из Нагоје Конвенције о биолошком диверзитету, као и за биљне генетичке ресурсе у Комисији за генетичке ресурсе за храну и пољопривреду Организације Уједињених народа за храну и пољопривреду (FAO), испред Босне и Херцеговине (БиХ). БиХ фокална тачка у Европском програму сарадње за биљне генетичке ресурсе (ECPGR) и члан неколико радних група. Замјеник главног и одговорног уредника међунaродног научног часописа Agrobiodiversity & Agroecology (ISSN: 2564-4653; CODEN: AAGGCI; DOI: 10.33002/aa).

Била проректор за научноистраживачки рад и развој Универзитета у Бањој Луци. Обављала дужности директора Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци (ИГР), а раније директора Института за воћарство, виноградарство и хортикултуру Пољопривредног факултета (касније Институт за хортикултуру). Била руководилац студијског програма докторских студија Пољопривредне науке, шеф катедре за хортикултуру и Катедре за биометрику. Ранији дугогодишњи шеф Лабораторије за сертификацију садног материјала хортикултурних биљака, када је активно водила стицање и провођење овлашћења лабораторије за контролу производње и здравствену контролу сјемена и садног материјала, програме посебног надзора над штетним организмима, као и стицање почетне акредитације ове лабораторије.

Руководила пројектом SEEDNet у Републици Српској који је обезбједио набавку опреме и обуку особља, те омогућио основе за ИГР и Програм очувања генетичких ресурса Републике Српске. Била предсједник Комитета за  биљне генетичке ресурсе Републике Српске. Покренула и водила пројекат изградње Ботаничке баште Универзитета у Бањој Луци.

Рецензент је за пројекте при Фонду за науку Републике Србије и пројекте у COST програму Европске Уније, као и у више међународних научних часописа. Као аутор или коаутор објавила 23 књиге, 5 поглавља у монографијама, преко 70 научних радова у међународним и преко 80 научних и стручних радова у домаћим и водећим националним научним часописима. Била уредник више научних публикација (зборници и монографије). Учествовала као руководилац или истраживач у више међународних (COST, Horizont, Tempus) и националних пројеката. 

Активна у друштвеном политичком раду, била посланик у Народној скупштини Републике Српске и предсједница скупштинског Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду, члан Савјета за науку БиХ, члан а потом и предсједница Савјета за науку Републике Српске.

Члан је ISHS – Међународног друштва за хортикултурне науке, Научног воћарског друштва Републике Српске. Предсједница је Хортикултурног научног друштва Босне и Херцеговине, те  Управног одбора Фондације „Алица“, као и секретар међународног удружења Balkans Seed Network Association.



Изабране публикације:

  1. Đurić, G.; Avdibegović, M.; Bajramović, Z.; Ballian, D.; Banda, A.; Barudanović, S.; Bećirović, Dž.; Bilić Šobot, D.; Brajić, A.; Čolaković, A.; Cvjetković, B.; Davidović Gidas, J.; Dragomirović, A.; Hadžić Drežnjak, E.; Hodžić, A.; Hukić, L.; Isaković, S.; Kalamujić Stroil, B.; Kalem, A.; Karahmet, E.; Kelečević, B.; Kobajica, S.; Kolčaković, M.; Kunovac, S.; Lazovic-Pita, L.; Lemeš, S.; Macanović, A.; Marić, B.; Mašić, E.; Mataruga, M.; Memišević Hodžić, M.; Milićević, M.; Nikolaev, A.; Omerhodžić, A.; Pešević, D.; Rokvić Knežić, G.; Romčević, D.; Serdar Raković, T.; Šimić, E.; Škapur, V.; Škrijelj, R.; Šobot, A. and Vila, M. (2024): Management options and institutional arrangements for decision-making , in: Barudanović, S.; Avdibegović, M.; Mataruga, M.; Milićević, M.; Škrijelj, R.; Bećirović, Dž.; Ballian, D.; Dekić, R.; Lubarda, B.; Kobajica, S.; Jurković, J.; Trbić, G.; Husika, A.; Đurić, G. (editors) (2024): Assessment of the state of nature and management of natural resources in Bosnia and Herzegovina , University of Sarajevo, Sarajevo, pp 598-783/783.
  2. Barudanović, S.; Avdibegović, M.; Mataruga, M.; Milićević, M.; Škrijelj, R.; Bećirović, Dž.; Ballian, D.; Dekić, R.; Lubarda, B.; Kobajica, S.; Jurković, J.; Trbić, G.; Husika, A. and Đurić, G. (2024): Assessment of the state of nature and management of natural resources in Bosnia and Herzegovina: Summary for decision makers. University of Sarajevo, Sarajevo. pp. 1-74, www.procjenaprirode.ba
  3. Mićić, N., Đurić, G., Pašalić, B. 2023. Voćarstvo – morfologija organa rasta i plodonošenja. Grafomark, Laktaši. ISBN 978-99976-56-55-1. Naučno voćarskod ruštvo Republike Srpske, Banja Luka i Partenon, Beograd.
  4. Barudanović, S., Ballian, D., Macanović, A., Đurić, G., Hatibović, E., Kolčaković, M., Savić, D. 2023. Stanje tradicionalnih znanja o biodiverzitetu u Bosni i Hercegovini. „FONDEKO“ i Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Sarajevu. ISBN 978-9926- 8220-2-6 (Fondeko); 978-9926-453-60-2 (Prirodno-matematički fakultet Univerziteta). https://fondeko.org/wp- content/uploads/2023/04/Stanje%20tradicionalnih%20znanja%20o%20biodiverzitetu%20u%20Bosni%20i%20Hercegovini.pdf.
  5. Mićić, N., Đurić, G. 2020. Voćarstvo II. Sistemi gajenja i rezidba – jabuka, kruška, šljiva, breskva, trešnja, kajsija, leska, malina, jagoda (eng. Fruit Growing II. Training systems and pruning – apple, pear, plum, peach, sweet cherry, apricot, hazelnut, raspberry, strawberry). Naučno voćarsko društvo Republike Srpske, Banja Luka i Partenon, Beograd. 542. str. ISBN 978-86-7157-874-5 (Partenon). COBISS.SR-ID  220085585.
  6. Đurić, G. and Mićić, N. (2024). The conservation of fruit germplasm in Bosnia and Herzegovina. Acta Hortic. 1412, 17-24. DOI: 10.17660/ActaHortic.2024.1412.3  https://doi.org/10.17660/ActaHortic.2024.1412.3
  7. Đurić, G., Skytte af Sätra, J., Gaši, F. et al. Genetic diversity of apple heirloom germplasm in Bosnia and Herzegovina, as revealed by SNP markers. Tree Genetics & Genomes 20, 28 (2024). https://doi.org/10.1007/s11295-024-01658-6
  8. Skender, A., Ðurić, G., Assouguem, A., Ercisli, S., Ilhan, G., Lahlali, R., Ullah, R., Iqbal, Z. & Bari, A. Molecular characterisation of cornelian cherry (Cornus mas L.) genotypes. Folia Horticulturae, 2024, Sciendo, vol. 36 no. 2, pp. 211-219. https://doi.org/10.2478/fhort-2024-0013
  9. Kondić, Danijela, Andreja Čerenak, Iztok J. Košir, Miha Ocvirk, Tanja Krmpot, and Gordana Đurić. 2021. „Morphological and Biochemical Characterization of Wild Hop (Humulus lupulus L.) Populations from Banja Luka Area (Bosnia and Herzegovina)“ Agronomy 11, no. 2: 239. https://doi.org/10.3390/agronomy11020239
  10.  Barreneche, T.; Cárcamo de la Concepción, M.; B……..; Đurić, G.; Höfer, M.; Galik, M.; Schüller, E.; Spornberger, A.; Sirbu, S.; Drogoudi, P.; Agulheiro-Santos, A.C.; Kodad, O.; Vokurka, A.; Lateur, M.; Fernández Fernández, F.; Giovannini, D.; Quero-García, J. SSR-Based Analysis of Genetic Diversity and Structure of Sweet Cherry (Prunus avium L.) from 19 Countries in Europe. Plants 2021, 10, 1983. https://doi.org/10.3390/plants10101983